Za moju Ivanu… Za jednu nesrećnu damu…
Pustite je, neka spava.
pustite je, neka nadje svoj mir.
Pustite je, neka sad se sa andjelima druzi,
sad ima kome svoju ruku da pruzi.
Pustite je, neka leti ka nebesima
lakim koracima.
Pustite je, neka putuje
putem koji sama odabra
U ocima krila je svoju tugu,
a sad mirno ide ka vecnom miru.
U pogledu su se citale njene zelje,
koje su u srecom klele.
Moje drage vise nema,
ostale su samo lepe uspomene.
Moja draga sada drugome svira,
dok u nama caruje tisina.
Moja draga Ivana sada od neba
sve nas prati.
O, Boze daj nam je vrati….
Mnogo toga nismo uradile,
za lepse stvari nismo se radovale.
Reci ostale nedorecene,
a same price nedovrsene.
Sestro moja draga, ako mozhes slusaj me sada…
Znam da si od sebe sve dala,
ma nek ide sve do djavola…
Cuvam te u srcu,
cuvam te I ne dam te nikome.
Cuvam svaki spomen o tebi,
cuvam svaku sliku u sebi.
Za tvoju muziku, za tvoji talenat trebalo se daleko cuti,
A, mozda ce nekada kada sve ode do djavola,
kad ce ta njihova interesovanja biti nebitna…
Beograd nece vise biti isti,
brisem ga sa liste.
Nije trebalo ovako biti,
kunem ti se… Ne znam kako svoju tugu na tvom grobu skriti.
Nisam dovoljno jaka da sve to prebrodim,
I od placa jako se umorim.
Grlim te, grlim te svaku noc.
Grlim svoju jastuk zamisljauci tebe
I onda mi suze krene.
Volim te I volecu te sve dok me ima na ovome svetu,
a onda se vidimo na drugom svetu.
Nadam se da ti je bolje tamo gore,
znaj da te tu svi vole.
Poljubac preko vetra ti saljem,
da te vidim jos jednom sve bih dala.
Andjele, ne brini…
Cuvam se.
Tvoj bubic, tvoja sestra Maki.