”Откако знам за себе, увек сам живео у најгорим временима.
Никад у добрим. Увек је све било скупље него прошле године, увек су порези били већи него лани, а вино лошије него икад. Лета су некад била лета, а зиме заиста зиме…Људи су били поштенији, ваздух чистији…Док су остали, паметнији народи, живели одмах, ми смо били окренути светлој будућности. Када се будућност изјаловила, окренули смо се светлој прошлости.
Прошлост ме никада није много занимала, а за будућност немам више времена.
Да ли сам површан тип ако желим да живим мало сада? Мислим одмах? Зар је то тако много?
Ако нећу сада, када ћу?”

Момо Капор